Dan tišine i molitve
U narodu se govorilo da je dan prepodobnog Save dan tišine. Nije se pevalo ni veselilo, nego se dan provodio mirno, sa svećom i molitvom, naročito u kućama koje su blizu manastira.
Za monahe i iskušenike
Verovalo se da se na ovaj dan naročito treba moliti za:
- monahe,
- iskušenike,
- ljude koji su se povukli iz sveta ili nose teške životne borbe.
Stari su govorili:
„Ko se na Savin dan smiri, taj će lakše poneti krst.“
Za slogu u manastiru i kući
Kako je prepodobni Sava bio ureditelj manastirskog poretka, narod je verovao da:
- molitva njemu pomaže da se smire svađe,
- da se povrati red u kući ili bratstvu.
U nekim krajevima bi domaćin tog dana zapalio kandilo i tiho rekao:
„Sveti Savo Osvećeni, uvedi red u misli i srca naša.“
Za mir u duši
Narodno verovanje kaže da se prepodobni Sava priziva:
- kod nemira u mislima,
- kod straha,
- kod noćnih uznemirenja.
Posebno se molilo za decu koja teško spavaju ili su „nemirnog duha“.
Bez teških poslova
Nije bilo strogog zabrana rada, ali se govorilo da se:
- ne započinju veliki poslovi,
- ne donose nagle odluke.
Jer, kako se govorilo:
„Ko na Savu hita, taj se kasnije vraća.“
U crkvenom predanju (narodno prihvaćeno)
- Smatra se zaštitnikom monaškog poretka
- Čuvarom bogoslužbenog reda
- Pomagačem u borbi protiv duhovnih smutnji
Zato je u narodu ostao više kao svetitelj tišine, reda i unutrašnje snage, a manje kao svetac sa spoljašnjim običajima.
